Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Ово морате да прочитате од слова до слова! Ово је пример једне организоване криминалне банде у Србији  >, која чини толико зла, да би им и доживотна робија била блага казна!

----------------------------------------------------------------------------------


Доктори у "избеглиштву" пацијенти у Турској

КОРУПЦИЈА СРПСКОГ ЗДРАВСТВА

Пише: Т. Зечевић, vesti-online.com
17.11.2010.

Прогањана од стране моћника, а потом и протерана из земље, др Вања Карађиновић, најцењеније име из области радиологије млађе генерације, само је једна у низу жртава у новосадском здравству. Много пре ње исту судбину доживљавали су и бројни стручњаци из различитих области српске медицине. Нису били поштеђени ни академици, професори медицинских факултета, доценти, магистри. Сви они били су жртве челника Секретаријата за здравство Војводине и директора разних новосадских клиника само зато што су упрли прстом на мито, корупцију и крађу.

Сви покушаји ових ојађених и обесправљених стручњака да преко судова потраже правду и заштиту редом су пропадали.


И академик најурен: Др Нинослав Радовановић у операционој сали

Никада тако нешто нису доживели, није било до сада ниједне изречене пресуде да су криви, али нити да су невино страдали. Једноставно, ти судски процеси су од стране судија, а по налогу "одозго" - опструирани, суђења развлачена, отказивана, следећа незаказивана. И тако до данас.

Све је почело у мају 2005. године када су, после претрпљених тортура, без посла остали професор Павле Ковачевић, асистент Александар Милосављевић и кардиохирург Драган Николић.
Они су дуго указивали руководству на мутне радње у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици, а страдали су када су после узалудних упозорења јавно проговорили о миту и корупцији.
После отказа ниједна болница у Новом Саду у то време није смела да их прими у радни однос, што јасно говори о спрези власти и моћника из новосадског здравства.

Нешто касније, исту судбину доживео је академик Нинослав Радовановић, до тада најзвучније име српске кардиохирургије.
Буквално је најурен, не само са Института већ и из Новог Сада, па и Србије. Данас је Радовановић директор једне словеначке болнице, а са њим је отишло још двадесетдвоје најбољих медицинских радника.
Доцент доктор Александар Николић водећи српски кардиохирург и данас се потуца по Македонији и Црној Гори. И он је био жртва корумпираних кадрова на Институту у Новом Саду и Секретаријату за здравство Војводине. А, страдао је само због тога што је јавно рекао:
- Листе чекања су вештачка творевина која служи само за пљачку пацијената и највећи су извор корупције. Мој задатак биће да те листе за пола године укинем.

И готово да их је укинуо, али... Видевши да им се гаси један од извора нелегалних зарада, корумпирани кадрови уз помоћ Секретаријата здравства Војводине, без најаве, без оптужби и било каквих припремних радњи смењују др Николића који је као појачање у Каменицу доведен из Института "Дедиње". После разних притисака и понижења, Николић је морао да напусти и Нови Сад и Србију. Данас ради као директор Кардиоваскуларног института у Подгорици.


Желео да укине листе чекања, па га сменили: Александар Николић

Јединствен случај

Доцент др Александар Николић бежећи од помахниталих противника прво је отишао у Македонију, где је у Скопљу именован за директора Кардиохирургије.
Касније, прихвата понуду из Подгорице. Македонци се, међутим, "не предају" - премијер те земље лети у Подгорицу и тражи да Николић половину месеца ради у Скопљу, половину у Подгорици. Премијер Црне Горе прихвата такав предлог. То је јединствен случај да протерани кадар из своје земље буде истовремено директор клиника у две суседне земље.


Посебна прича је протеривање др Саве Ненића, који је Медицински факултет завршио 1991. године у Новом Саду са просечном оценом 9,91. Специјализације је окончао у Питсбургу са највишим оценама и одмах добио посао у Канзас Ситију, приде - вилу са базеном, службени ауто. Но, патриотизам га 2001. године доводи на Институт "Дедиње", а после две године прелази на Институт за плућне болести у Сремској Каменици. Одмах се срео са корупцијом и крађом. Пошто није хтео да буде као "они", проговорио је. Хтели су да га линчују. Чак су га оптужили за убијање пацијената. А када су му запретили смрћу, са породицом се обрео у Орланду, где је данас један од најцењенијих стручњака. Али, од његове оптужбе за усмрћивање пацијената - ништа. Зна се само да је касније директор те установе, професор др Александар Милованчев, који је и "творац" Ненићевог пакла, због малверзација смењен са дужности.

Ипак, најчудније је то што је Србија пристајала на ова протеривања својих најбољих стручњака и то зарад интереса сумњивих типова. Олако се одрицала часних људи, па је данас принуђена да своје грађане на операције шаље у Турску, док Словенци, Македонци и Црногорци своје грађане лече у својим земљама српским кадровима.

Недавна хапшења дванаесторо лекара само потврђују извештај Светске здравствене организације, која је корупцију у српском здравству сврстала међу водећим у свету.

-------------------------------------------------------------------------------------

Изгледа да Србији не требају млади и образовани људи, који ће да размишљају својом главом, и борити се за боље сутра. Требају они који ћуте, који ће да буду робови!