01-27-2011, 07:32 PM
Текст треба да изађе у суботу,новине ПРАВДА.Ако није за овде бришите
ПРАВДА ЗА ГРОБАРЕ
Пише: Владимир Ђукановић
«Коме закон у топузу лежи, трагови му смрде нечовјештвом», написао је лепо наш велики Његош онима који су мислили да су довека силни. Боже драги, како је само Његош у једној реченици умео да опише каква је будућност охолих људи. У рукама режима током суђења за погибију Бриса Татона било је све. И мач и погача. У једној руци режим је држао закон, а у другој судију. Закон је остављен по страни, а судији је написано шта да пресуди. И то по закону који је осмишљен у главама наших режимлија.
Изрекавши драконске казне четрнаесторици момака, српски режим је заправо извршио ликвидацију те четрнаесторице. Нити је тиме трагедија коју доживела породица Татон на неки начин компезована, нити је сам Татон гледајући нас негде са неба добио сатисфакцију за сопствену жртву, јер се на суђењу није утврдило ко га је заиста убио и како је настрадао, али смо зато добили додатних четрнаест жртава. Без икаквих доказа, на основу начела «слободног судијског уверења», казне од преко 30 година робије дељене су као слаткиши. Све укупно 240 година. Нека се стиде они који ово изрекоше!
Рече мајка једног од осуђених да би праведније суђење било да је њеном сину суђено у Тулузу. Слажем се са њом. Тамо макар судије не би морале да се никоме додворавају. У Србији на жалост морају. Да ли режиму који их је у трагичној «реформи» правосуђа поставио да суде, или некој од страних амбасада, у овом случају Француској, сасвим је све једно. Тек, у овом случају није било ни П од правичног суђења.
Неретко се питам зашто сам завршавао Правни факултет. Тамо нас уче да поштујемо закон. Уче нас да једног дана ако будемо судије, судимо по закону. И још нас приде уче да је судска власт независна и да на њу не сме да се врши притисак. Али, једно је оно што учите, а сасвим је друго оно што је у пракси. У пракси пресуде се доносе у зависности од политичких прилика. Независно судство, посебно ово после «реформе» постоји само у књигама и теорији. Уосталом, пресуде изречене навијачима Партизана дају ми за право то да тврдим. Јер, ако су дело починили кроз евентуални умишљај, како је и сама судија Мира Илић то констатовала, па како им се изрекоше онда оволике казне!? Одакле неком право да уништавањем туђих живота даје наводни пример како ће проћи свако следећи? Ако ћемо да судимо по нахођењу и да лудачким казнама дајемо примере другима, па хајде онда да укинемо кривични законик. Да је он поштован, ови момци никада не би добили ове ненормалне казне.
Насиље се мора спречити, али не тако што ћете неком уништити живот. Навијачи су очито много већи проблем држави него шиптарски терористи. Ако неко черечи Србе на Косову и Метохији добиће безмало награду за то. Али, ако си навијач, а самим тим и помало бунтовник, онда мораш у мардељ макар деценију, а по могућству и више. Е, па, господо, овог пута сте претерали. Масовним убицама дају се блаже казне од ових што на правди Бога изрекосте «гробарима». Тиме што сте изрекли овакве Пиночеовске пресуде, уболи сте прст у око народу. И успели сте у нечему што нико није- ујединили сте све навијачке групе против вас. Делије, Гробари, Фирма, Радовци, Земунци, Маринци из Суботице, Чете у Чачку, Ужичани, Девилси из Крагујевца и сви остали у овој држави, заједно исписују графите и истински желе да вам виде леђа. Јер, када неправда постане закон, отпор је свачија дужност.
ПРАВДА ЗА ГРОБАРЕ!
ПРАВДА ЗА ГРОБАРЕ
Пише: Владимир Ђукановић
«Коме закон у топузу лежи, трагови му смрде нечовјештвом», написао је лепо наш велики Његош онима који су мислили да су довека силни. Боже драги, како је само Његош у једној реченици умео да опише каква је будућност охолих људи. У рукама режима током суђења за погибију Бриса Татона било је све. И мач и погача. У једној руци режим је држао закон, а у другој судију. Закон је остављен по страни, а судији је написано шта да пресуди. И то по закону који је осмишљен у главама наших режимлија.
Изрекавши драконске казне четрнаесторици момака, српски режим је заправо извршио ликвидацију те четрнаесторице. Нити је тиме трагедија коју доживела породица Татон на неки начин компезована, нити је сам Татон гледајући нас негде са неба добио сатисфакцију за сопствену жртву, јер се на суђењу није утврдило ко га је заиста убио и како је настрадао, али смо зато добили додатних четрнаест жртава. Без икаквих доказа, на основу начела «слободног судијског уверења», казне од преко 30 година робије дељене су као слаткиши. Све укупно 240 година. Нека се стиде они који ово изрекоше!
Рече мајка једног од осуђених да би праведније суђење било да је њеном сину суђено у Тулузу. Слажем се са њом. Тамо макар судије не би морале да се никоме додворавају. У Србији на жалост морају. Да ли режиму који их је у трагичној «реформи» правосуђа поставио да суде, или некој од страних амбасада, у овом случају Француској, сасвим је све једно. Тек, у овом случају није било ни П од правичног суђења.
Неретко се питам зашто сам завршавао Правни факултет. Тамо нас уче да поштујемо закон. Уче нас да једног дана ако будемо судије, судимо по закону. И још нас приде уче да је судска власт независна и да на њу не сме да се врши притисак. Али, једно је оно што учите, а сасвим је друго оно што је у пракси. У пракси пресуде се доносе у зависности од политичких прилика. Независно судство, посебно ово после «реформе» постоји само у књигама и теорији. Уосталом, пресуде изречене навијачима Партизана дају ми за право то да тврдим. Јер, ако су дело починили кроз евентуални умишљај, како је и сама судија Мира Илић то констатовала, па како им се изрекоше онда оволике казне!? Одакле неком право да уништавањем туђих живота даје наводни пример како ће проћи свако следећи? Ако ћемо да судимо по нахођењу и да лудачким казнама дајемо примере другима, па хајде онда да укинемо кривични законик. Да је он поштован, ови момци никада не би добили ове ненормалне казне.
Насиље се мора спречити, али не тако што ћете неком уништити живот. Навијачи су очито много већи проблем држави него шиптарски терористи. Ако неко черечи Србе на Косову и Метохији добиће безмало награду за то. Али, ако си навијач, а самим тим и помало бунтовник, онда мораш у мардељ макар деценију, а по могућству и више. Е, па, господо, овог пута сте претерали. Масовним убицама дају се блаже казне од ових што на правди Бога изрекосте «гробарима». Тиме што сте изрекли овакве Пиночеовске пресуде, уболи сте прст у око народу. И успели сте у нечему што нико није- ујединили сте све навијачке групе против вас. Делије, Гробари, Фирма, Радовци, Земунци, Маринци из Суботице, Чете у Чачку, Ужичани, Девилси из Крагујевца и сви остали у овој држави, заједно исписују графите и истински желе да вам виде леђа. Јер, када неправда постане закон, отпор је свачија дужност.
ПРАВДА ЗА ГРОБАРЕ!