Митови,легенде предања и обмане о историји

[херцеговац]

Мајор Милан Стојановић напустио је земљу неколико месеци после борбе са Озном, у којој је половином јануара 1946. године погинуо потпуковник Никола Калабић. Српско историјско-културно друштво ''Његош'' позвало је мајора Стојановића да буде главни говорник на банкету одржаном 4. октобра 1969. године у јужном Чикагу. Због повреде на раду, Стојановић није дошао, али је послао говор који је прочитан, и потом објављен. У говору је стајало:
Што се, пак, хватања генерала Михаиловића тиче, и та нам је ''мистерија'' одавно позната. О овоме другом приликом.22
Међутим, мајор Стојановић је своју тајну открио поверљивим људима још када је стигао у емиграцију. Поред сведочења о Калабићевој погибији, рекао је и да су ''Енглези дали Чичину шифру партизанима''.23
Да би поправили материјалну ситуацију, Калабићи су после рата један део куће у којој су становали, у Ваљеву, издали под кирију. Случај је хтео да њихов станар буде електричар Мића Вуковић из Ниша, који се током рата налазио у партизанима. Марта 1946. године он је био стражар на једном војном аеродрому у Београду, и то баш оне ноћи када је авион довезао Дражу. Пошто је дуго становао код Калабићевих, испричао је Николиној супрузи Борки и ћерки Мирјани да су са Дражом из авиона изашли ''енглески официри, или бар људи у енглеским униформама''.24
У затвору у Сремској Митровици, прота Михаило Даниловић чуо је оно што је причао др Стеван Мољевић: особе које су довеле Дражу у Београд носиле су енглеске униформе. Дража је ово дошапнуо Мољевићу током процеса у Београду, на коме су на оптужничкој клупи седели један поред другог.25
Миодраг Пешић је познавао једног од првих пилота ЈАТ-а, Рођу Миловановића. Када би се напио, хвалио се да је он ''киднаповао Дражу''. ''О појединостима није желео да говори, већ се само осмехивао значајно'', пише Пешић.26
Током Другог светског рата Миловановић је служио у енглеској авијацији. Одлично је говорио енглески и могао је да одглуми улогу енглеског официра (што је заправо и био).27
У ''Алманаху равногорског борца'' за 1953. објављена је верзија заробљавања Драже која је стигла до четника у емиграцији. Она гласи:
13. март 1946: Преобучени у савезничке униформе и са савезничким авионом, комунисти на превару одводе болесног Дражу Михаиловића и његову пратњу из њиховог склоништа у Београд и стављају их у затвор.28
Зашто су Енглези помогли комунистима да се дочепају Драже?
Зато што су им, раније, већ све дали.
Годину и по дана пре него што је Дража заробљен, Енглези су размишљали о другачијој опцији. У Казерти, 15. новембра 1944, представник Форин офиса Макмилан разговарао је са америчким политичким саветником Кирком о извлачењу Драже из земље. Кирк је, после овог разговора, известио свог државног секретара како британска влада сматра да Дражу ''треба спасити из Југославије и ставити у часно а присилно борављење у иностранству''. Макмилан је тражио да се акција обави ''заједнички са Сједињеним Државама'', на што су Американци одговорили да је ''Михаиловић стварно значајно помогао ратне напоре Британије у прошлости'', па би дакле његово ''спашавање'' требало да падне на терет Енглеза. Енглези су још једном поновили да би ствар ''радије'' извели уз ''учешће Сједињених Држава'', помињући ''Михаиловићево часно а присилно борављење на Малти, у Египту или негде другде у Британској империји, то све на британски трошак''. Последња напомена није била понуда, већ провокација Американцима да се изјасне макар о подели трошкова евентуалног Дражиног егзила. Како су ови оћутали, Енглези су закључили да би сав трошак ипак пао на њихов рачун, због чега је донета нова одлука: ако им падне у руке Дража ће, уместо да буде послат на Малту, бити предат комунистима...29