Сезона 2010/2011

[дрвосеча]

  Бурна дешавања у октобру 2010. године довела су у питање одржавање вечитог 138. дербија са комшијама. Дерби је ипак одигран, уз минимални пораз Звезде, где се непамти лошије издање црвено-белих на терену. Оно по чему ће ова утакмица бити упамћена јесте „случај Стојковић“, односно појављивање нашег бившег голмана у редовима мрског нам клуба. Његово понашање након утакмице је само допринело да са разлогом буде проглашен отпадом црвено-беле расе. На нашој трибини било је одлично издање са барјацима и транспаретнима, којима смо рекли стоци прекопута шта мислимо о њима. Почевши преко тога да су „сви они помало 88“, па до „Жарета и Парангала“, преко „ношења заставица, и да их нико неће дирати“. На овом дербију су нас посетили наша браћа, са Пиреја (већи број), и Москве. Споменули смо преко транспарената и алузију на лицемерије српских медија и новинара, који демонстранте у Француској називају ђацима и демонстрантима, а у Србији их зову фашистима!?
Након дербија следи Куп утакмица са Борцем 27.10. на Маракани где добијамо Чачане. А бројност је овај пут заказала, остали део доста добро одрађено. Затим гостовање у Кули, последњег дана октобра 2010. где нам један примитивац Никола Џомба стално прави смисалице, а то нас није ни овај пут заобишло. Звезда је поражена (2:0), а навијање килаво одрађено... једино што смо изпрозивали голубара. То је иначе била и 11. годишњица смрти нашег другара Александра Аце Радовића, из Опова.
  ОФК Београд нам стиже 6.11.2010. Наша минимална победа (1:0). Бројност врло добра, кореографија луцидна, са поруком „И НА МАРСУ АКО ТРЕБА“. Са поучним порукама упућеним домаћим жандармима.
Рутинска победа у Купу Србије са Телеоптиком била је 10.11.2010. Навијање са 6.000 људи је одлично одрађено. Доказ да и радни дан није сметња ако људи хоће да навијају. Гостовање на Бањици нас качи 14.11.2010. када само 500 људи добија карте за овај „стадион“. Навијачи оба клуба су скадирали против председника „жуте странке“... али њега то не дотиче?! Неће пион да се меша у рад ФСС.
  16.11.2010. нас заувек напушта Комадант Бранислав Зељковић Зеља, у 44. години живота. Човек који је цео живот подарио Црвеној Звезди, и Делијама. Шта више, био је један од оснивача навијачке групе ДЕЛИЈЕ, 7. јануара 1989. Сахрањен је достојно, Врчину, уз присутво великог броја људи, где су дошли и Драган Џајић, Игор Бутулија, као и играчи и управа нашег ФК. Живот тече даље, а ми настављамо нашу причу на Маракани 21.11.2010. са чачанским Борцем, победа (2:0). Већи део утакмице за нас на трибинама био је посвећен недавно преминулом Комаданту Зељи. Прво шеталица, где се налазила његова слика у из ратних дана 1990-их година, затим транспаренти, и песме посвећене њему. Било је и бакљи. На оградти транспарент „Легенде као ти, никад не умиру!“.
   23.11.2010. године се дешава нешто до сада незабележено!!! Наиме, у Грчкој за време дербија између братског нам Олимпијакоса, и солунског Паока (гробарских рођака), преко целе трибине освањавају две кореографије. Прва је у црвено-белим тоновима, са грбом нашег клуба, где је испод на огради писало (ΘΥΡΑ 7 - Делије). Друга, на истој утакмици, српска тробојка, са заједничким грбом навијача Звезде и Олимпијакоса. На огради нови транспарент „Идемо заједно“, на српском и грчком језику. Другари који су били доле, на тој утакмици рекли су да је било непоновљиво искуство, јер је цела трибина у глас певала нашу добропознату песму „Звезда ми је све“... итд.
  Последње гостовање ове јесени било је на северу Србије, у Суботици 28.11.2010. када смо победили Спартак (2:1). Тамошња трибина, наравно мала да прими све заинтересоване Делије, дупке пуна, са мноштвом застава, шалова, димова, балона, бакљи... Споменули смо наравно и чика Толета, и брата му по пићу Борхана Тадићија. Последња утакмица на Маракани ове године била је са Војводином 04.12.2010, где смо резимирали (2:2). На Северу врло добра бројност, виделе су се гужве пред балгајном Маракане после дуже времена. Била је и кореографија у нашем црвено-белом маниру, где смо имали на оград исписан транспарент „НАША ЛИНИЈА ЖИВОТА". Освануо је и нови барјак групе Четници Север, са ликом покојног Комаданта Зеље. Пиротехнике је било у великој мери. Играчи нам се нису одужили на терену, али наше издање на трибини је било одлично. Зимску паузу дочекујемо са пет бодова минуса.
  25.01.2011. епилог добија суђење француском навијачу Брису Татону, трагично настрадао приликом гостовања Тулуза у Београду 17.09.2009. Суђење је водио Суд у Београду, где су гробари добили високе казне. Односно 240 година робије за њих 15 колико је Суд у Београду, проценио да их је директно или индиректно учествовало у Татоновоj погибији. То је довело до великог незадовољства на целој тифо сцени у Србији.  Свуда су освануле поруке и графити „Правда за Гробаре“. Разлог је тај, што је политичка куњиња
врха Србије злоупотребила смрт Бриса Татона, и осудила гробаре драконски, јер су навијачи по природи националисти и бунтовници. Тачније, нежеле да виде Србију у ЕУ, НАТО, нити хоће параде геј популације у Србији и сл. Додатни проблем је то што је Оделење за ратне злочине у Београду осудио тзв. „Гњиланску групу“ на 101 годину, из састава теротистичке ОВК, која је 1999. године на Космету убијала и силовала, на најсвирепији и најмонструознији начин
српске, ромске и албанске цивиле. Овим је заправо показано лицемерије српског правосуђа, и доказ колико мало вреди српски живот! Колико је власт у Србији више него полтронска.
  Најава Звездиног пролећа била је на Маракани, 20.02.2011. у пријатељској утакмици са бањалучким Борцем (2:1), где је била заправо провера играча новог тренера Просинечког. Иако је било хладно време, долази 30.000 људи на стадион. Север пристојно попуњен, а на нашој трибини биле су и пароле, упућене повратнику у црвено-бели дрес Милану Вилотићу, затим правосуђу у Србији, играчима Звезде, Космету, итд.
  Прва утакмица пролећног дела првенства била је на Маракани са Смедеревом коју смо мршаво добили (1:0). Та утакмица нам је послужила да прославимо 66. рођендан наше Црвене Звезде! Стадион солидно попуњен, а атмосфера на Северној трибини ће се памтити као величанствена. Громогласна песма 10.000 људи, кореографија, пароле, бубњеви, барјаци, бакљада, топовски удари, гужве на улазу у стадион... све то је красило Маракану 5.03.2011.
  Наставак првенства је дочекивање гостију из Инђије, на Маракани, 9.03.2011. где бележимо победу (3:1), а на Северној трибини пуно навијача расположени за песму, уз бакљаду, димове, све добија смисао. Окачене су и пароле, где кажемо „У Сарајеву Монтевидео, Србију постидео“, алузија на облачење мајице Сергеја Трифуновића, са ликом Јована Дивјака (злочинца из Добровољачке улице 1992.).
Затим субота 12. март гостовање у Јагодини са домаћим клубом, где су вече пре утакмице Делије Параћин правиле помпезан дочек фудбалера Звезде. А на самој утакмици, на нашој трибини, лудница. Наша трибина препуна, људи расположени за навијање и песму, карневалска атмосфера уз Звездину победу (0:2). Ко није био не зна шта је пропустио.
  16.03.2011. следи полуфинале Купа Србије, где гостујемо у првој утакмици на ЈНА. Звездин пораз (2:0). Навијање доста добро, с обзиром на дешавање на терену. Имали смо одличан корео са ПТЛН, бројност, бакљаду, и пароле упућене отпаду црвено-беле расе голману Стојковићу, алиас Мустафа. „Нисам ја више Богоје, већ Мустафа, и не идем у цркву, већ у џамију“. На нашој огради биле су и пароле „Борба за Правду, и Правда за Уроша“. Подигнута је и парола: "Натопљена крвљу, земљо моја витешког оружја и тешког боја, преддати те никад неће деца твоја!". Певало се и Космету. Затим осврт на милог нам председника државе паролом: "Ти си ми рек'о да сам фашиста, разбојник и анархиста, за Србију бих дао и живот свој, зато послушај сад предлог мој...".
 Пораз из дербија, лечимо на Маракани 20.03.2011, када долази БСК Борча. Звезда бележи победу (4:1), а на Северу леп корео са картонима где смо у црвено-белој подлози исписали ЦЗБГ. Направљена је и бакљада за уџбенике. Вратио нам се наш капитен Милан Вилотић, кога смо поздравили скандирањем.