Сезона 2010/2011

[дрвосеча]

  23. марта на Маракани се састају комбиновани састави Звезде и Зенита, пошто имамо заједничког спонзора Гаспром. То је била између осталог прилика да угостимо и премијера Руске федерације Владимира Путина (државника који је од 2000. године препородио Русију), који има симпатије према Србима, и Космету. На Маракану то вече је дошло 30ак хиљада људи, који су показали колико је Звезда велики клуб. Иако нам је фалио један део навијача, који је отпутовао у Грчку, на гостовање Олимпијакосу, ова утакмица, и навијање нису прошли незапажено... Напротив, имали смо бакљаду, димове, сторбове, петарде, топовски удари, и наравно наша парола: „Старији брате, пољуби мајку нашу и кажи јој, кажи, да смо је достојни, и да се боримо и да ћемо се борити, и да је волимо!“. Певало се и : „Боље Лада него Фиат“, „Ти си Звездин четник Путине“, „Руси и Срби браћа заувек“, „Русија“, „Fuck You NATO Fuck You“... Пред крај, дан пред годишњицу почетка нато бомбардовања, одали смо почаст свим жртвама уз паролу: "24. март 1999. вечна слава свим жртвама NATO терора!" И преко ограде је пребачена парола "Срби-Руси браћа заувек!". Наредни дан 24.03.2011. године у Атини, наша Звезда састаје се са братским нам клубом Олимпијакосом (1:1), са којим игра хуманитарни меч. Све је протекло одлично, и на заједничкој трибини, поред парола „Капије 7“, виђене су и наше „ЗЕМУН“, “ORTODOX BOYS”, „ИЗАБРАНИ“...
  02. априла гостујемо у Ивањици, где играмо са домаћим Јавором. Већ по традицији стадиони у унутрашњости Србије не могу да приме толики број Звездиних навијача. Реке црвено-белих аута, и аутобуса су се сливале ка стадиону Ивањица. Дошле су и Делије из Републике Српске, као и Вардарске Македоније. Вокални део задовољавајући, певало се Космету, Звезди, и цео стадион је певао «Спаси Србију»... баријаци су се вртели цело време, пиротехника исто на нивоу.
  Затим реванш полуфинала Купа Србије 6.03.2011, на Маракани, када нам долази вечити ривал. Остварили смо пирову победу (1:0) са којом су они прошли даље. Овде смо после неког времена показали сву нашу маштовитост, и луцидност. На почетку кореографија, у виду мале шеталице болесника који у кревету развија црвено-бели шал, а на огради је писао стих из наше песме: «Ја имам болест која нема лека»... на трибини пристутно хиљаде црвено-белих заставица. Затим довикивање са Истоком, и Западом. Биле су окачене и пароле око борбе за правду у Србији. Певале су се стандардне песмице упућене онима прекопута. А преко разгласа пуштина и Цунетова песма: «Јањичар», упућена Мустафи, екс Богоју... Остаје жал за већом победом.
  Недеља 09.04.2011. дочекујемо Чукарички, на Маркани, када правимо бакљаду за уџбенике! Навијање је могло бити и боље... али Боже мој. Већ 16. априла, играмо са горњомилановачким Металцем, у Крагујевцу. Тог дана Крагујевац је био дефинитивно црвено-бели град, јер је хиљаде Делија дошло у град аутомобила да бодри Звезду. Стадион «Чика Дача» нажалост мали да прими све Звездаше, а примећује се да је и Исток и Запад био попуњен Звездашима. Имали смо ролне папира, петарде, сторбове, баријаке који су се вијорили. По 1000-ити пут пева се Урошу Мишићу.
  Радни дан, среда 20.04.2011. на Маракану стиже Слобода из Ужица, а на трибини и терену одличан посао. Звезда победила Ужичане (5:1) и наставља трку за титулу Првака Србије. Север је опет био скоро па пун, а ни Исток није много заостајао. На Западу просек... Стандардни репертоар песама је био допуњен песмама које обично певамо за дерби, али и на тај начин смо дали играчима до знања да ћемо бити уз њих на дербију, али нажалост не и физички... «У СУБОТУ МОРАТЕ ДА ИГРАТЕ БЕЗ НАС, ЗА ГРБ, ТИТУЛУ И ЧАСТ!». Остале пароле су упућене мрском нам ФСС: «Неверне Томе (Караџић) и даље терају по
своме», председнику вечитог ривала: «Ђурићу, следиш дух својих предака (срп и чекић са обе стране)», а на Истоку парола, да сви виде, преко ТВ станица: «Без фудбала на Велику Суботу!».
  23.04.2011. бива Велика субота, дан пред Васкрс, најрадоснији хришћански празник. Како се последњих година Делије враћају својој вери Православљу, то поштују веру и њена начела. Иако омражени ФСС упорно држи до својих комунистичких начела, па им није падало напамет да одложе цело коло, као што су рецимо Грци урадили... дерби утакмица која одлучује о титули, ипак бива одиграна на стадиону ЈНА. Звезда је нажалост поражена (1:0), и практично се опростила од титуле. Оно што је занимљиво јесте да једине две навијачке групације које су посетиле стадион тај дан, јесу
гробари, и торцида санџак. То и не би можда било занимљиво да гробари су прошле године су бојкотовали утакмицу на Велику суботу.
  Среда, радни дан 27. април, после ко зна колико времена, Делије организовано долазе на београдски базен Ташмајдан, да подрже свој ватерполо клуб. То је била реванш утакмица са ВК Војводином, изборили смо реми (10:10). А на трибинама вееелика лудница у црвено-белом маниру, топовски удари, кореографија са картонима, папирићима... Певало се Звезди,  Урошу Мишићу, где смо вртели баријак на скакаоници...
  Последњи дан априла месеца дочекујемо Куљане. Остварена победа на терену (3:1). На трибинама нешто мањи број људи, вероватно због „првомајског празника“. Они који су били пожртвовано су навијали за вољени клуб. Пар дана раније донесена је коначна пресуда у вези маратонског суђења Урошу Мишићу, где је доказано да Урош није толико крив колико су му напаковали, казна је скоро преполовљена, на 5,5 година. Имали смо опет пароле: "Не може победа толико да се воли, колико губитак образа може да боли", упућено сточарима из комшилука, због свог појављивања на дербију који се играо на Велику суботу. Затим "партизанова свлачионица - једино место где се човек претвара у мајмуна", која се односила на мајмунисање играча и стручног штаба фк партизана који су у свлачионици показали своје лице певајући увредљиве песме, па се још и снимали.
  Дан после Ђурђевдана, 7. маја омладински стадион смо обојили у црвено-бело. Гостовали смо ОФК Београду, резултан на семафору (0:0), наравно не зато што су играчи подбацили већ што смо опет покрадени. Касни се на уласку, јер по обичају трибина мала, улаза још мање, а људи очекују да ће ући 2 минута пред утакмицу. И поред тога наша трибина солидно пуна, и навијање одлично. Север је дигао и Исток и Запад да навијају. Бубњеви су одјекивал, и дизали атмосферу.
  11. маја на Маракани су финале Купа Србије играли Војводина и Партизан. Утакмица која је обиловала са намештањима, провокацијама, и притисцима, где се јасно видело колико је наш
фудбал криминализован, и колико га воде лоши људи, који су повезани са државним врхом. То је довело до тога да већина навијачких трибина у Србији почне да качи пароле: „ХОЋЕМО КАЛЧОПОЛИ У СРПСКОМ ФУДБАЛУ“.
  У недељу 15.05.2011. године, на Маракани Звезда је дочекивала Рад, а ми црвенкапицу са Бањице. Утакмица је имала бесплатан улаз, што је привукло скоро 20 хиљада људи. А Север наравно солидно попуњен, уз паролу на огради „НИСУ НАС СЛОМИЛЕ ОВЕ ТЕШКЕ ГОДИНЕ“. Наша песма је почела и пре изласка играча на терен. Када су играчи изашли полетели су папирићи, ролнице, упаљени димови... фешта је почела. Делије као и увек показују своју оргиналност и довитљивост, па је на Северу осванула и слика „Ухапшеног Толета Караџића“, актуелног председника ФСС, који је означен као фараон фудбалске пирамиде зване „Партизан“. Због тога је наш ФК платио казну!? Што ће рећи да је Толету повређена сујета. Окачена је и парола нашем легендарном голману Милоју: „БОРИ СЕ МИЛОЈЕ“. Наш бивши отпадак, дрољу са Бањице, није вредно ни коментарисати. И поред кише, атмосфера је била заиста сјајна.
  Након тога, гостујемо у Чачку 21.05.2011. Звезда је поражена од Борца (2:0), а Делије су и овај пут масовно испратиле гостовање у Западну Србију. Имали смо кортео до стадиона. Прво полувреме је килаво одрађено, а друго нешто боље. Председник ФСС је уредно споменут, како и заслужује. Прозивке играчима након утакмице због бледог издања.
  Последња утакмица ове сезоне на Маракани била се са суботичким Спартаком, у среду 25. маја. Радни дан, задовољавајућа посета, а играчи успевају само реми да изборе (2:2). Навијање солидно, с обзиром на структуру људи који долазе на бесплатан улаз. Било је папирића, бубњева, баријака... Певали смо српске родољубиве песме, палили бакље... Одлична кореографија упућена Толету Караџићу „ТОЛЕ ВОЛЕ“...
  26.05.2011. године у Лазареву код Петровграда, српска полиција хапси ђенерала Ратка Младића, а затим спроводи до централног затвора у Београду. Још један у низу издајничких потеза актуелне Владе Србије, и председника Тадића. Дан касније у Београду протести где се демонстранти сукобљавају са полицијом. Мирни протести на Палама, и пар дана касније у Бања Луци.
  Последња утакмица ове сезоне била је у Новом Саду 29. маја, тачно на нашу 20-ту годишњицу освајања Купа Европских Шампиона. Делије су направиле инвазију у Српску Атину. Наша годишњица је достоно прослављена. На нашој огради била су велика слова „ШАМПИОНИ“, а у центру слова слика европских шампиона са пехаром КЕШ. Актуелни догађаји су допринели да се више времена и песама посвети нашем јунаку ђенералу Младићу, и омраженом нам председнику. Имали смо и пароле: „Не родила ни шљиво ни њиво, и све им се осушило живо“, и још једна: „СРЦЕ ХЕРОЈА ЗАУВЕК ЖИВИ, НЕ МОГУ ДА ГА УБИЈУ!“. Том утакмицом спуштена завеса на фудбалску сезону.
  Рукометаше смо повремено бодрили. Кошаркаше не, јер бојкот и даље траје. Ватерполисти су такође мало добили подршке, и драго нам је да ће учествовати на евро сцени следеће сезоне.

И овој сезони свакако да је било неких наших пропуста. Међутим, све је то мизерно у односу на остале трибине у окружењу. И даље смо најјача, најорганизованија, најбројнија, најоргиналнија навијачка група.