08-15-2011, 04:20 PM
"У мени је стрепња, јер је будућност непозната. Ударићемо на Рен. Ударићемо јако. Ударићемо срцем. Ударићемо сви. Они доле на терену, ми горе на трибинама. Свако ће имати своја задужења. Док звук крампона буде одјекивао тунелом испод Северне трибине, негде мало пре 20:30, наша офанзива ће бити на неколико тренутака од свог почетка. Свесни своје снаге, као пред последњу битку, ми, Звездина деца, пустићемо глас и излазна капија тунела, за њих доле ће се отворити. Кад се капија отвори, већ одавно ће стадион бити на ногама, као први удар на француску наду. Судија испред, прави корак напред, а за њим искорак у свој крај, упркос свему, несвесни онога што их чека, прави и 11 фудбалера Рена. Маракана још једном у свом гротлу жели добродошлицу, искрено, од срца. Југ не чује Север. Исток се наставио на Север, па и он пулсира и скаче. Запад не заостаје. Играчи Рена се међусобно бодре. Истежу се, док капитени размењују заставице, за историју. Играчи бришу зној са чела. Управо су завршили са загревањем, а и постаје топло, нелагодно. Праве се да не чују, покушавају да игноришу. Хук око њих постаје све јачи. Колена клецају, а пулс расте. Жеља да утакмица почне ће им бити услишена, јер тада неће имати времена да мисле о страху који се у њима рађа. Нада да ће после судијског звиждука трибине утихнути, није оправдана, али је незнање блажено. Док повезују први пас, песма не престаје. Из хука се рађа нешто, за наше очи невидљиво, руком недостижно, а ту је. Живи и расте, негде између свих нас. Име му не могу дати, и речима га не умем описати. Свој зенит достиже кад запад спонтано почне да устаје, кад неко из гомиле викне “Ајде бре,сад…“. Вихорно крило прави свој пробој, лопта тражи свој пут……И тада, све на тренутак стане, заледи се….Север не пева, исток се извирује, југ се труди да чује Север….и онда тој тишини од једне стотинке дође крај. Чујеш само једну реч коју узвикује, будимо искрени, преко 55 хиљада људи. Гоооооооооооооооооол!!!!!!!!! Делиријум. Тада схватају, Французи, да можда ипак нису требали да излазе и тунела, и да она капија није водила на терен, већ директно у најгоре мучилиште где долазе они који нису имали среће на жребу." - Света Предић