Делије у Арени (Евролига)

[Red Star Forever]

"Небеским копом песма сад се ори..."

Пуно набоја, помешане негативне и позитивне енергије и мисли... Пуно очекивања, пуно жеље, реализација свеукупно просечна... Изузев оне да се са највећим бројем полиције икад виђене на спортској манифестацији сачува глава једног небитног човека... Додуше, у тај посао ми нисмо ни били умешани и не тиче нас се...

Пред почетак и у првој четвртини сам имао осећај да не постоји човек који не стоји и не навија, малтене да су нам се придружила и браћа из небеског копа... Тотално лудило, феноменална кореографија, парола у круг на целој огради, шеталица, подизање заставе на супротној страни... То смо ми, то је Звезда! То су моменти када се поносиш...

Следеће две четвртине тек повремени блесак, очигледно смо избацили много тога из нас... Снаге као да није било за боље и више... Тек у последњој четвртини, када се чинило да је преокрет можда могућ, кренуло је јаче и боље... На крају смо заборавили тај моменат да је пораз очигледан, па се подсетили ко нам фали и недостаје...

"...Живиш Јагода!"