Prve batine ili udarci na utakmici?

[supreme]

Jedine "prave" batine koje sam dobio (ne racunajuci proteste protiv rezima) bile su u poslednjoj sezoni ex-yu lige kada sam isao na gostovanje u Osijek (Zvezda je pukla 2:0). Islo se vozom, ekipa od nas desetak. Do Sida smo potrosili sve zalihe alkohola i drugih opijata, pa nam je ubrzo postalo dosadno. Ne znajuci sta cemo sa sobom, uzeli smo tri aparata za gasenje pozara i poceli medjusobno da se prskamo. Nismo ni primetili da je kontrolu nad vagonima preuzela hrvatska murija koja je imala prilike da uziva u zimskoj idili: svi smo bili beli kao da smo se u ves masini kuvali na 90 stepeni, prozor je skroz bio zamagljen od belog praha, kao i sedista u dva kupea u kojima smo se smestili. Na pitanje pandura sta to radimo, da li smo normalni, mi nonsalantno odgovaramo da nam je bilo dosadno. Tada oni krecu da razbijaju svoju dosadu i krecu da nas pendrece onako bas sa zadovoljstvom. Meni su za uspomenu narednih mesec dana ostale plave strafte po ledjima, ramenima i bubrezima (koji mi se i danas poneki put trzaju). Na prvoj stanici nas isteruju iz voza, ali mi se penjemo u zadnji vagon. Nakon nekih 20 minuta isti panduri nas ponovo nalaze i pada jos jedno (nesto lakse) pendrecenje. Panduri zovu svoje kolege koje nas preuzimaju na sledecoj stanici nadomak Osijeka, tako da pod pratnjom stizemo do stadiona gde nas prikljucuju grupi od stotinak nasih. I kao slag na tortu, jedan Hrvat sa istocne tribine baca svezanj kljuceva (auto, kuca, vikendica, ko zna sta je sve tu bilo, hrpa od desetak kljuceva teska nekih trista grama) i pogadja mog ortaka pravo u celo i pravi mu lepu rasekotinu i cvorugu precnika od 10 cm. Neverovatno je sta je covek sve prezalio samo da bi jednog cigana pogodio u glavu, ni danas ne mogu da verujem u to...

No, bilo nam je dosadno, trazili smo zanimaciju i dobili je... :boks Sve posle toga bilo je bezveze, utakmica slaba, navijanje tu i tamo, sprovodjenje do stanice (gde smo konacno i sprali onaj prah sa sebe) i pandurska briga o nasem zdravlju do granice sa Srbijom. Pod pratnjom "domace" murije stizemo do Beograda gde blejimo 3-4 sata, a posle toga kud koji mili moji...