Posts: 6,027
Threads: 164
Joined: Apr 2002
Из Београда крећемо колима око 5.30 ујутру за срце Србије. Велика већина Делија је ишла колима, јер није било организованих аутобуса, па је свако отишао на свој начин (аутомобили, комбији, аутобуси (приватни), као и редовна бус-линија Београд - Кос. Митровица), па одатле за Зубин Поток.
Пут је прошао добро уз мања цимања и заустављања полиције, стижемо на административну границу са Косметом, где су проверавали документа, а касније нас је глупи Кфоровац зауставио и цимао 10-так минута... Због тога тек око 12 часова стижемо у Зубин Поток. Чим смо ушли на Косово преко Косовске Митровице прорадиле су емоције свима, а поготово мени који никад у животу нисам био на Косову.
У Зубином Потоку, право свечарско расположење, Митровдан, долази Звезда, скоро свака кућа окићена српском заставом,људи поздрављају колоне аутомобила,аутобуса и комбија који су се запутили да гледају највећи српски клуб на највећој српској светињи. Дошле су Делије из Републике Српске, Црне Горе, Словеније, Енглеске, Пољске, и још неких европских земаља, не због важности утакмице, него због Косова и Метохије и свих Срба тамо...
Поворка аутомобила је већ стигла нешто пре почетка утакмице у Зубин Поток, десетине српских барјака, покоји четнички, 3 велика Делије Север барјака, 3 велика барјака Србије, и још понеки црвено бели барјак су се вијорили на уласку у село. Касније креће поворка Делија према стадиону и уз коју упаљену бакљу пева се Химна Косовских јунака, Косово је срце Србије, Ко не скаче тај је Шиптар, Убиј закољи да Шиптар не постоји...
На крају нас је цео стадион дочекао аплаузима, Ибарски Колашинци (а и сви Срби из осталих делова са КиМ) су били радосни због подршке браће из Србије. Кфор је обезбеђивао текму мада су били максимално љубазни, мислим на румунску Жандармерију, која је имала стрпљења, ригорозно су претресали али су неки успели да унесу и коју флашу Ракије, а један Србин је успео да прошверцује и штене у јакни! Радост и неверица свих који су видели човека са штенетом на трибини...
:ruke
Стотинак људи није успело да уђе на трибину јер су Карабињери (који 80% носе наочаре за сунце испод шлема-прави фенсери-пандури) проценили да нема места па су се неки сморили и морали су да прескачу ограду. На крају су сви ушли.
На трибини одлично расположење, током целе утакмице су се вртели барјаци, певале су се Звездине и патриотске песме, убачен је безброј топовских удара на терен што је била непознаница за Кфоровце. Димови и бакље су паљене током целе утакмице. Навијање било слабије у односу на наша стандардна издања,то је ипак јуче било мање важно. Најважније је да су наши људи доле макар мало заборавили свакодневну патњу и стрепњу са којима су суочени.
На крају утакмице колективно улетање на терен, скидање дресова, вртење барјака, сликање, лудило...
На крају утакмице после сат времена неки су отишли за Звечан, неки за Кос. Митровицу а неки преко Новог Пазара назад за Београд. Ми смо кренули преко Пазара... Одлучујемо се да станемо у Рашкој да се окрепимо, код хотела «Ројал» где касније стиже и још Делија... Сви смо упамтили конобарицу Слађу која ће и даље бити појам за многе клинке... Жена има 4 банке и добро изгледа. :rofl :jebanje
У поноћ стижемо у Београд, већ са мисли како би било добро да и опет одемо на Косово, штета што није неки Косметски клуб у првој лиги Србије, па да можемо редовно да одлазимо тамо. Ово је гостовање које ће сви памтити, а они који нису били, могу да се кају.
КОСОВО ЈЕ СРЦЕ СРБИЈЕ!
ВАШЕ ЈЕ ДА ДОЂЕТЕ А ЗА ОСТАЛО ЋЕМО СЕ МИ ПОБРИНУТИ