Ћирилица

[Igor_RS]

На овом форуму је ОБАВЕЗНА употреба нашег ћириличног писма и тачка!
Свако кршење овог правила носи са собом брисање постова, упозорење и бановање са форума.

[KizaLion]

И поред тога што смо доста напредовали у погледу коришћења српског писма, било би пожељно и да се држимо терминологије која се користи на форуму. Дакле:

писаћемо упис а не пост, тема а не топик, цитат а не квота или квотирање, закључавање а не лок, добићеш ЗАБРАНУ а не БАН. Зашто вам ово пишем? Јер грозно звучи све ово... као што би неко рекао да глупо звучи "немој да бацаш хејт" или "носи се у пуси материну".

Наложићу свим модераторима да се на ово обрати пажња! Хвала на разумевању!

[дрвосеча]

Дошао сам случајно у посед књиге "Дани Ћирилице, Баваниште 2002-2008". Само на прелиставање видео сам колико је књига добра. А добра је зато што је то зборник радова, где школарци, деца у Србији пишу радове о ћирилици. Мало је фалило да заплачем од среће.
Није све узалуд ово што радимо, и што се боримо за наш национални идентитет... сложно, и сви под један грб.

У даљим порукама објавићу само неке интересантне радове.

[дрвосеча]

ЋИРИЛИЦА
Зборник дечијих радова на тему Ћирилице – српског писма, у Баваништу 2002-2008.
Овај пројекат подржали су Патријарх Павле, ЊКВ Принц Карађорђевић, Српска Академија Наука и Уметности, Министарство за дијаспору Србије.

Исидора Благојевић
VI-1 ОШ Бранко Радичевић, Велика Моштаница, 2006.

Драги брате, пишем ти ово писмо нашом ћирилицом. Некад ти завидим што нисам тамо са тобом где све сија и шљашти.
Али ја сам ту где су наши преци живели. Мој Београд сија лепшим сјајем од свих Лондона и Париза. О Божићу весели и здрави сви смо били, и бадњак у кућу уносили. Славу нашу св. Јована лепо смо прославили, колач славски у цркву носили. А сада ево, ближи се и Васкрс. Да знаш како славуј пева у воћу... Преко дворишта дозивамо се са комшијама. Знаш ми се овде сви у улици знамо, и једни друге поздрављамо.
И поред свега, очему ти пишем, понекад пожелим да сам ја са тобом, а ево и зашто. У Европу још нас не примају, на Косову је још мрак. Док се ми копрцамо као риба на сувом, ти уживаш без нас. И пишем ти писма преко интернета. Вукова слова си заборавио. Сећаш ли се мириса дуња, са ормана домаћег слатког од шљива, и ванилица?
Код нас увек то мирише исто, и још увек се ОВАКО ПИШЕ. Пиши ми, брате, али овим писмом. Не заборави своје корене.


Јелена Бубања
VI-2 ОШ Светозар Марковић, Бродарево, 2006.

Не знам када си рођена,
Али сваки мој стих са тобом написан
Зрачи топлином као мајски дан.
Корачам некако смело са тобом вођена.

Солунац Ћирило твој отац је био,
Вук ти удари темеље од челика,
А ниједан од њих те није уснио
Да ћеш постати анђео православног лика.

Била си светионик у времена бруна,
Везујеш нас историјом славном,
Разгониш нам осећања тмурна,
Заслужујеш да останеш трајном.

Чуваћу те у срцу детета
Док постоји сунца и света.

[дрвосеча]

Ивона Вишњић
II-2 ПБШ Димитрије Давидовић, Земун, 2007.

На једном пропланку Европе, у забити Балкана, смештено је једно сеоце. Нађе се нека паметна глава па то сеоце назове државом. И још му надене име које има душу и срце. Име које се само ћирилицом чита,онако да се земља тресе. Нађе се ту неки чудан човек, странци би рекли сељак, и то пространство назове Србијом.
У том сеоцу на крају света народ пише ћирилицом, смеје се са ћирилицом, пева и плаче. Свако слово тог прекрасног писма одише добротом и милосрђем.
И нико са стране неће разумети људе који пишу са ћирилицом. Никада неће схватити дубину нашег бола, горчину наших суза. Јер, ћирилица је нешто што нам даје моћ, што нас издваја од других, чини нас посебним.
Поносна сам што пишем ћирилицом, што је читам, што њоме дишем. Јер, Српкиња сам! Ћирилица је нешто наше... Нешто што нам нико не може одузети.
Ње се једнино сами можемо одрећи, одбацити је. Али свако ко воли себе, ову земљу, браниће је, неће дозволити да она замре.
Зато, буди Србин, пиши ћирилицом, јер она је твоје писмо!


Велимирка Дамјановић
VIII-1 ОШ Браћа Рибар, Доња Борина, 2008.

На зевезданом небу гледам
Плави облак како плови
На крилима небом шетам
И носе ме жеља, снови...

Понекад ме ветрић дигне
Сјај у оку звезду стигне,
Срцем пишем тада речи,
И речима сликам реку,
Оштар гребен,
Брег,
Равницу,
Плаво небо,
Белу птицу,
Са дланова својих сипам
По Србији ћирилицу.

Чувам сваког гласа знак
И не пуштам забораву,
Рода мога свети зрак
И високо дижем главу.

Чувам писмо српско часно
Озареног дечијег лица
И са поносом кличем гласно:
- Нека живи ћирилица!

[дрвосеча]

Невена Живановић
I-3 ПБШ Димитрије Давидовић, Земун, 2006.

Ћилими и тканице
Извори и оранице
Рас и Захумље
И Св. Сава и Православље
Липе и записи
И коло и монаси
Цркве и манастири
Азбука и олтари...

Како се једноставно пише ЉУБАВ! Читам, пишем и изговарам ову реч на исти начин. У њој само пет слова, а од ње саздана цела васиона!
На сусрету векова, шћућурена у нашим срцима и даље исписује историју нашег трајања. Записана је у колективном сећању пре дванаест векова, она је била и остаће, наше постојање.
Безброј пута је протеривана, забрањивана, пребијана и мрцварена, она је успела да преживи сва понижења. Жене су је преносиле у закопчаним јелецима, тамо где спавају набрекле груди које доје нове нараштаје са млеком и сећањима. Ратници су је у оклопима скривали и преносили, као главу Лазареву. Њоме се крстили и са њоме умирали. Скривена је у Арсенијевој мантији, или у „Олуји“ као бисер у недрима држана – она је преживела и надживела све своје крвнике.
И опет би да је протерају. Полако, неприметно, њено округло нежно постојање, хтели би да обришу оштри врхови туђих сећања. Више је не бичују сурово. Сада је терају као стару служавку, да би је заменила нека сумњива дама. Проглашавају је смешном, старомодном, превазиђеном. А сви ти лажни пророци и месије само скривају своје зле слутње, да су мали и ништавни и да се стиде себе и корена и гробова својих.
Без ње би били изгубљени умагли времена које нас притиска. Није узалуд Вук својом хромом ногом исписао границе нашег постојања. Није џабе Сава оснивао манастире као школе, већ да би се сећали и преносили.
Пет стотина година тумарали смо мрачном Европом, која је ратовала и људе спаљивала на ломачама и носила своју веру и корене у Мирослављевом јеванђељу записане. И када смо је заборављали, ми смо се сећали у најдубљим пределима душе. Препознали смо на липама и гробовима, у молитвама и митовима, повазда поносни и довољно писмени да сачувамо крсну славу и обичаје, успаванке и жалопојке и своје словенско памћење.
Ћирилица је наше сећање, наша нада и наше постојање. Записана је у отиску наше душе, у нашој крви и сузама.
Ћирилица је прва и у свемир отишла још давне 1961. године, када ју је Гагарин поносно показао васиони. Ћирилица је исписала нове странице историје. Можда то није баш наша ћирилица али је ми препознајемо кроз молитве наших надања.
Наше писмо – ћирилица. Округла слова што као наше коло поскакују и вијугају, чврсто држећи  за тканице. Поскакују слова у опанцима, са шајкачама, и јелецима, разиграна и опасана лепотом и једноставношћу. Накићена и откана као такница речи. Изрезбарена на олтарима, уткана у ћилиме векова, уплетена у дуге монашке косе. Поносна и пркосна, као звоници разрушених цркава што чекају жуљевиту, сељачку руку да им заклати звоно.
Морамо бити оно што јесмо. Треба да сачувамо оно што је наше. Морамо знати своје корене. Морамо се сећати своје колевке. И сутра, као и јуче, морамо се на ћирилици рађати, и крстити, и умирати. Чувајте је и ви у далеком свету.

„Ћутим своју тугу
Иако знам,
Роде мој славни на југу!
Истакао си крвљу и сузом
Лепоте своје – као ћилиме
И остао си последњи, и први
Целог века клеветан
А ја ћутим... а ја знам“



Анастасија Илић
IV-2 0Ш Веселин Маслеша, Београд, 2008.

На зидовима манастира мог завичаја, који сам туђом вољом напустила, живописне су лозе српских светитеља и владара. Њихова имена су исписана истим словима каквим је и мене мама прво научила.
Њима су писали Змај, Лаза, Десанка... Зар ћемо изродити нове Бранковиће, који ће ићи по манастирима и задужбинама и преправљати натписе туђим писмом? Али, ако се тако нешто и деси, та ће слова брзо избледети, јер им је подлога мржња, неслога, неверје, а испод њих ће поново ВАСКРСНУТИ стара, истинска, проверена ћирилица.
А родитељи ће и даље својим ђацима – првацима даривати БУКВАРЕ.


Нина Павловић
I-4 0Ш Алекса Шантић, Калуђерица, 2008.

Зашто пишемо ћирилицу?

Ћирилица, српско писмо,
Једно слово – један глас,
Врло лако за учење,
Српској деци то је спас.

Хвала Вуку што је створи
Па писање нас не мучи,
Ћирилицу свако може
Очас посла да научи.

Како пише – тако читај
За прваке то је рај,
Зато волим ћирилицу
Своју земљу и свој крај!

[Благоје Јовов]

СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О СВЕТОЈ ЋИРИЛИЦИ

Свето је оно што су свети људи створили.Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије.Ћирилицом се служе данас само православни Словени:Руси,Срби,Бугари...Једно се мора признати руским комунистима,што су задржали ћирилицу.Некада су се сви Словенски народи служили само ћирилицом,али је римска црква,кроз дугу и крваву борбу,наметнула латиницу покатоличеним Словенима,да би их већма одвојили од православних.Али оно што ни комунисти нису учинили у Русији,чини сада нека српска господа,пишу латиницом,издају књиге и листове латиницом.Просто не знају шта раде.Они не знају да одбацити ћирилицу значи одбацити половину Православља.И одвојити се од све српске писмености из прошлости и трампити боље за горе.И увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија.И огорчити до крви српски народ.И навући проклетство од светог Саве.-Не ако Бога знате,господо српска;ако сте и учени будите и паметни!

[Radza]

Gde moze da se skine ....

[Igor_RS]

Ко не може да подеси ћирилицу на рачунару, овде је сајт који пребацује латиницу у ћирилицу.

http://www.srbijazemljaheroja.com/cirilica.html

[Red Star Forever]

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/...D0%B5.html

И Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј се ангажовао у борби за очување нашег ћириличног писма...