Српски фестивали

[UrbanBaby]

ПРШУТИЈАДА (јануар)

Пршутијада је традиционалан српски такмичарски сајам сувомеснатих произваода, који се одржава саке године у јануару у селу Мачкат, између Ужица и Златибора. На сајму се бирају најбољи српски сувомеснати производи и око 20 произвођача представља ужичку говеђу, свињску и овчију пршуту, сланину, стељу и кобасицу.
Технологија производње ужичке пршуте непромењена је стотинама година. Мачкат се налази на идеалној надморској висини за сушење пршуте, од 700 метара, помешана је медитеранска и континентална клима и на овом подручју се налази „ружа ветрова“.



http://www.zlatibor.net/index.php/the-ne...makat-2011

http://www.klubputnika.com/profiles/blog...-za-prsutu

[UrbanBaby]

ДАНИ ВИНА – Ривица (јануар)

У Ривици, 28. и 29. јануара 2011. године, оржаће се 10. "Дани вина". Ову манифестацију организују Завичајно друштво "Фрушкогорје" Ривица, Месна заједница Ривица, Општина Ирг и Туристичка организација општине Ириг.
Тих дана, док село мирно спава, а сељаци се припремају за пролећне радове, све је у знаку вина и богате сремске кухиње. Првог дана ове манифестације, у 11:00 часова почиње ривичка забијача на којој је предвиђено између осталог и такмичење у брзом прављењу кобасица. Истог дана се узимају узорци за оцењивање вина. Другог дана, у суботу 29. јануара,  у 12:00 часова предвиђен је пријем гостију. У 13:00 часова одржаће се дегустација вина и сремачких специјалитета од меса. Биће ту шприцера, чварака, кобасица итд.Предвиђено је такмичење у брзом испијању вина као и традиционално пуцање из бича.

Oпштина Ириг, као најмања општина у Војводини, смештена је на обронцима Фрушке Горе и на главном путу магистралног правца Нови Сад - Шабац (М-21), у близини градова Новог Сада и Руме, 70 км северозападно од Београда.

www.turorgirig.org.rs/

[UrbanBaby]

СЛАНИНИЈАДА (фебруар)

Све је спремно за почетак 24. Светске сланинијаде у Качареву. Овогодишња манифестација почиње тачно у подне, у четвртак 17. Фебруара. Очекује се да ће у Качаревачкој спортској хали и на тезгама под отвореним небом на централном сеоском тргу прерађевине од меса изложити око 300 излагача. Организациони одбор очекује да ће за три дана, до недеље 20. Фебруара, докле траје овогодишња сланинијада, Качерево посетити између 90000 и 100000 туриста.

Организатори 24. Сланиниајде и ове године ће део прихода уплатити на рачун МЗ и тако допринети бржем развоју села.

http://www.slaninijada.com/galerija111.html

           

[UrbanBaby]

КОБАСИЦИЈАДА (фебруар)

Зима у Турији пре двадесет шест година. К’о навек на селу зими баш и нема неки велики’ послова. Ложе се фуруне, кува се вино, пију се шприцери и углавном се дивани о оном што је некад било. Ал’Туријци не би били то што јесу, кад не би било и подбадања, задиркивања и комшијског такмичења. И тако једне зимске вечери, док је напољу веј’о неки снег најављујући да ће зима потрајати, група ловаца и вечитих пријатеља кренула је у необично задиркивање. Тема вечна, права туријска.Чије су кобасице боље и ко је већи мајстор за надевање…
Очас формиран је жири, кобасице су донесене и тако је почело. Лалошки, наивно без великих амбиција, нег’ ето да не буде досадно, да не седимо заџабе!
Догодине у исто време ово необично сеоско такмичење већ је било главна тема у селу, јер пријавило се двадесетак угледних домаћина који су сваки одреда тврдили да имају најбоље кобасице. Све је организовано у некадашњој сеоској кафани „Београд“, а кафана је била препуна. Расчуло, па до’шо свет да види ко у Турији има најбоље кобасице.
Такмичење завршено, све прошло без инцидената, „брице нису радиле“, а кад се црта подвукла, организатори имали шта и да виде. Осим сећања, доброг расположења и пуни’ стомака, у каси остало и нешто новаца. И Туринци, већ каквим их је Бог створио предузимљиве, разборите и вредне, одма’ се договоре. „Ово“ има сваке године да правимо, а Кобасицијада ће бити манифестација хуманитарног карактера.
Те године радовала су се деца у туријском забавишту. Од новаца који су остали након такмичења у кафани „Београд“ добила су играчке на поклон.
Даље је све легенда о којој се прича надалеко и нашироко. Од Русије, до Америке, Аустралије, по целој Европи… Сваке године у Турију, последњег викенда у фебруару, слије се силан свет са сви’ страна. Дође на десетине хиљада гостију да види „чудо од кобасице“ која се прави само у Турији.





Програм  27. Кобасицијаде
http://kobasicijada.rs/2011/01/27-kobasicijada/

[дрвосеча]

Mене да пусте у Турију, и Мачкат, направио би геноцид  ;D

[UrbanBaby]

ВИНОГРАДАРСКА СЛАВА, РАЈАЧКЕ ПИМНИЦЕ (Фебруар)

Кад су осамдесетих година 19. века француски виногради страдали од филоксере, а потомцима Гала запретила принудна винска прохибиција, Французи су долазили у Неготинску крајину по калемове винове лозе и вино, плаћајући чабар (један чабар - 50 литара) сувим златом, ''наполеонима''. Тада су у Рајачким пивницама, Рогљеву, Рајцу, Смедовцу и осталим селима тог краја подигнута насеља у част и славу вина. Али, нису само Французи долазили у овај крај Србије, већ су и виноградари из Неготинске крајине учили овај тежак посао, који изискује посвећеност и велику љубав – у Монпељеу у Француској, одакле су донели многа знања и усавршили вештину прављења овог пића за богове. Вино исцеђено од грожђа које је расло у виноградима огрејаним сунцем и до 265 дана у години, чува се у винском селу, такозваним пивницама, односно ''пимницама'' како их мештани зову.



Све је настало, како истиче проф. др Божа Михајловић (човек из овог краја и власник једне од ''пимница''), још 1713. године када је овде завладала Аустроугарска. До тада, овим крајем харали су Турци а пошто народ није поштовао закон по коме ниједно здање не сме бити веће од ''турске чалме'' (отоманске грађевине), 1710. године је велики број старих винских подрума спаљен у знак одмазде. Винице, што је био прави назив за ове грађевине, почеле су да се обнављају и при грађењу је коришћен камен пешчар, али и такозвана чобна – смешано блато и слама на дрвеној основи. Због такве градње у овим виницама температура варира током године само за око пет степени, што погодује чувању вина. Од 270 винских подрума, по речима Михајловића, рођеног Рајчанина, очувано је више од 200.



До Рајачких пимница стиже се из Неготина уским путем који на четири места пресеца пругу, а затим кроз само село Рајац све до врха брда. Овде телефона нема. Има само струје, воде, вина и душе. Сељачке, напаћене душе, како кажу винари. Али у овим винским селима вије се и дух Светог Трифуна (па се сваког 14. фебруара окупљају виноградари и освештавају лозу), заштитника винара и виноградара. Данашњу житељи села истичу да је најберићетнији период био онај између два рата. Држава је гарантовала откуп по стимулативним ценама. Овде је тада живело 1.800 људи, данас их има само три стотине.

http://www.balkanmagazin.net/kolumna/nau...tice.xhtml

http://www.klubputnika.com/profiles/blog...t%3A114728

[UrbanBaby]

ГУСАНИЈАДА - Мокрин (фебруар)




Борба гусана из Мокрина је манифестација која је настала у славу паорског рада и серетлука, а одржава се два пута годишње, зими и на пролеће, под покровитељством клуба мокринских одгајивача гусака и племените зивине "Бело перо".

Песник Миленко Милићев за свој родни Мокрин каже: - Мокрин је срећно детињство, наше умрљане од блата панталоне кад смо увече, као деца долазили кућама. Мокрин је јендек у коме смо се играли "Зороа" и жмурке око Зрењанинске. Мокрин су врбице, лазарице, таљиге и мекана алва која се тако немогуће лепила за дечје зубе. Мокрин је бол у стомаку услед превише поједених јаја за Ускрс.
Мокрин су наше прве љубави и прва разочарања. Мокрин је најлепши биоскоп у коме си могао пљуцкати са балкона на оне у мраку. Мокрин је један велики гусан, љутити заштитник, напрасит чувар, али истовремено достојанствен, поносан и храбар.
Е, управо су мокринске борбе гусана прославиле то мало место (Мокрин) у Војводини, откривајући безазлени равничарски дух његових житеља. (Наравно, не треба заборавити ни традиционално туцање ускршњим јајима.) Према пропозицијама мокринских борби гусана, сваког гусана мора да прати јато гусака. Јато могу сачињавати најмање две гуске. То је неопходно, јер је гакање женки
саставни део борбе међу мужјацима. У посебном сећању остало је, у том погледу, финале из 1993. године. Апсолутни фаворит био је током прва три минута надмоћнији, али су тада, ођедном, незнано зашто, његове гуске престале да дижу дреку, да гачу... и он је спласнуо, изгубио вољу за борбом и убрзо побегао са попришта.
Гусани се од почетка борбе држе кљуновима за вратове, али се истовремено ударају широко раширеним крилима. Одгајивачи, видно узбуђени бурним обртима у борби навијају повицима: „Шопај! Шопај!" (Шамарај, шамарај). Стручни коментатор преко звучника указује многобројним гледаоцима на детаље у одмеравању снаге гусана и на жестину њихових насртаја. За егзибиционе борбе
гусана карактеристично је да уопште не долази до повређивања бораца. Чим осети да је слабији, поражени гусан побегне из арене. Страсни навијачи тада вичу ,,Мотај га! Мотај!" (Појури га, појури...), али међу гусанима влада солидарност унутар врсте, те победник пораженог не гони, за разлику од Људи који имају другачије навике.
Паметни су гусани. Због тога су жене и људи из Мокрина поносни када им неко неупућен, са намером да их увреди, каже "Гусану", или, "Гуско једна!". То је за њих комплимент.

Како је то све почело не зна се, али и дан данас се верује да је великог удела имао чувени доктор Сеђак - да је он заправо још као дечак волео гускове, па и касније као познати лекар би често застао крај неког од артерских бунара где су се окупљале мокринске гуске и гускови и посматрао их како се туку. Имао је доктор Сеђак и свог гусана којег је посебно волео и тренирао за меч са гусаном једног финанца из Падеја, али до меча на жалост није дошло - заратило се па су људи имали други брига..Али Мокринцани не би били Мокринцани да ту причу нису запамтили, преносили...и тако једног дана одлучили да оживе докторову неостварену жељу и опробају снагу својих гусана и званично одрже прву Гусанијаду у Мокрину, на реци Ђукосин лета 1986. Од тада па до дана данашњег, последње недеље у Фебруару, одржавале су се гусанијаде у Мирковаци, Златној Греди, Јаукову и на Брегу... Године 1991 основано је и удружење "Бело Перо" које окупља око 250 сталних чланова.

http://www.vibilia.rs/srpski/izvestaj/05...270503.pdf
http://www.angelfire.com/mo2/mokrin/kultura.html