06-27-2010, 09:38 PM
Гледајући синоћ утакмицу Гане и њихове голове размишљао сам како би се наши понашали у тим ситуацијама. Да ли би неки наш центарфор претрчао 30 метара и упутио после трчања онакав шут. Или код другог гола да ли би пао као што Гијан није после насртаја америчког играча и закуцао онако го у мрежу. Већ сам видео Пантелића како пада и пренемаже се што судија није свирао фаул. И данас прочитам овај текст:
Др Владимир Галетић, некадашњи лекар репрезентације Југославије на Светском Првенству 1990. анализирао је резултате Србије на Мундијалу у ЈАР.
Галетић сматра да је главни проблем био психолошке природе и да су изостали неопходни тестови личности.
Такође, др Галетић верује да су припреме селекције Србије биле на недовољном нивоу и да је у Јужну Африку требало да се отпутује десет дана раније.
„Идеално би било да су отишли десет дана раније. Припреме су спроведене аматерски и ту је највећи разлог неуспеха“, сматра др Галетић.
Др Галетић је објаснио на који начин је Југославија радила на СП 1990. године када је заузела пето место.
„Изостало је јачање психомотивационог фактора, нису спроведени тестови личности. И ето шта се десило са Красићем против Аустралије. Олако се прилазило промашајима на тренинзима. Осим је знао да заустави рад на неколико минута када се лопта из изгледне позиције пошаље преко пречке“, рекао је др Галетић.
Како др Галетић верује, стручни штаб Србије сувише се ослонио на успехе у квалификацијама, "заборавивши" да су за Мундијал потребне нове, посебне припреме.
„Крајем прошле године Бразил и Аргентина почели су припреме на научној бази, фудбалери су прошли разне тестове. Аустралија је радила по бразилском моделу, зато и не треба да нас чуди што су највише претрчали у прве три утакмице. Већ у децембру знао се тим за Гану, утврђено је са каквим профилима могу да парирају афричкој селекцији. За Мундијал у Италији, припреме смо почели у децембру 1989. године, на основу тестова знали смо који су играчи способни да направе агресију и да не питају колико треба да трче. А сада смо имали четири-пет алиби фудбалера“, сматра др Галетић.
Др Галетић се сложио да вољни моменат код српских фудбалера није био споран, али да нису постојале реалне могућности и потребна припрема.
„То је тачно, али је сурова истина да су хтели али нису могли. Сиромашно смо спремни, наш максимум није био довољан ни за минимум захтева шампионата. Станковић се једва кретао на терену, мислим да је патио што није могао да се адаптира на климатске услове. Тајна неуспеха лежи и у чињеници да Кузмановић и Нинковић нису могли да претрче Аустралијанце“, рекао је др Галетић.
Др Галетић је објаснио да сви проблеми потичу „из главе“.
„Све је у глави! Осим и ја смо сате и сате потрошили у разговорима са Савићевићем. Катанеца смо учили да трчи рационално...“, рекао је др Галетић.
Др Галетић је посебно похвалио психолошки трик селектора Немачке Јоакима Лева пред одлучујући сусрет са Ганом. ФС Немачке је пред меч са Ганом резервисао повратне карте за Франкфурт.
„Био је то сјајан психолошки трик селектора Лева. Показао им је да га не занима што су звезде и играју у Бајерну, Вердеру.. Јасно им је ставио до знања да је повратак кући необављена посла близу. Реаговали су на прави начин и победили“, закључио је др Галетић.
Др Владимир Галетић, некадашњи лекар репрезентације Југославије на Светском Првенству 1990. анализирао је резултате Србије на Мундијалу у ЈАР.
Галетић сматра да је главни проблем био психолошке природе и да су изостали неопходни тестови личности.
Такође, др Галетић верује да су припреме селекције Србије биле на недовољном нивоу и да је у Јужну Африку требало да се отпутује десет дана раније.
„Идеално би било да су отишли десет дана раније. Припреме су спроведене аматерски и ту је највећи разлог неуспеха“, сматра др Галетић.
Др Галетић је објаснио на који начин је Југославија радила на СП 1990. године када је заузела пето место.
„Изостало је јачање психомотивационог фактора, нису спроведени тестови личности. И ето шта се десило са Красићем против Аустралије. Олако се прилазило промашајима на тренинзима. Осим је знао да заустави рад на неколико минута када се лопта из изгледне позиције пошаље преко пречке“, рекао је др Галетић.
Како др Галетић верује, стручни штаб Србије сувише се ослонио на успехе у квалификацијама, "заборавивши" да су за Мундијал потребне нове, посебне припреме.
„Крајем прошле године Бразил и Аргентина почели су припреме на научној бази, фудбалери су прошли разне тестове. Аустралија је радила по бразилском моделу, зато и не треба да нас чуди што су највише претрчали у прве три утакмице. Већ у децембру знао се тим за Гану, утврђено је са каквим профилима могу да парирају афричкој селекцији. За Мундијал у Италији, припреме смо почели у децембру 1989. године, на основу тестова знали смо који су играчи способни да направе агресију и да не питају колико треба да трче. А сада смо имали четири-пет алиби фудбалера“, сматра др Галетић.
Др Галетић се сложио да вољни моменат код српских фудбалера није био споран, али да нису постојале реалне могућности и потребна припрема.
„То је тачно, али је сурова истина да су хтели али нису могли. Сиромашно смо спремни, наш максимум није био довољан ни за минимум захтева шампионата. Станковић се једва кретао на терену, мислим да је патио што није могао да се адаптира на климатске услове. Тајна неуспеха лежи и у чињеници да Кузмановић и Нинковић нису могли да претрче Аустралијанце“, рекао је др Галетић.
Др Галетић је објаснио да сви проблеми потичу „из главе“.
„Све је у глави! Осим и ја смо сате и сате потрошили у разговорима са Савићевићем. Катанеца смо учили да трчи рационално...“, рекао је др Галетић.
Др Галетић је посебно похвалио психолошки трик селектора Немачке Јоакима Лева пред одлучујући сусрет са Ганом. ФС Немачке је пред меч са Ганом резервисао повратне карте за Франкфурт.
„Био је то сјајан психолошки трик селектора Лева. Показао им је да га не занима што су звезде и играју у Бајерну, Вердеру.. Јасно им је ставио до знања да је повратак кући необављена посла близу. Реаговали су на прави начин и победили“, закључио је др Галетић.